Zamisli da imaš lava u kavezu. Taj lav je tvoj Libido. To je najjača sila koju priroda poseduje. To je sila koja je terala ljude da grade gradove, vode ratove, slikaju remek-dela i zarađuju milione – sve samo da bi impresionirali ženku i preneli gene. A šta ti radiš sa tim lavom? Daješ mu digitalno meso. Svako veče, otvoriš Incognito tab. Posetiš onaj sajt (crno-narandžasti). Za 10 minuta, tvoj mozak dobije iluziju da si upravo oplodio 5 različitih žena, savršenih proporcija, koje rade stvari koje nijedna normalna žena ne radi. Tvoj mozak je preplavljen dopaminom. Lav je sit. Lav zaspi. A ti? Ti ustaneš, osećaš se prazno, pomalo se stidiš, i nemaš volje da radiš bilo šta. Upravo si bacio svoje nuklearno gorivo u WC šolju.
Nauka: Ti si biološki „Cuckold“
Zvuči uvredljivo? I treba. Evolutivno gledano, muškarac koji sedi u mraku i gleda druge ljude kako imaju seks je na dnu hijerarhije. Ti si posmatrač. Ti ne učestvuješ. Ali tvoj primitivni mozak to ne zna. On ne razlikuje piksele od stvarnosti. On misli da si ti najveći alfa mužjak u istoriji jer imaš pristup neograničenom haremu žena.
Problem nastaje zbog fenomena koji se zove Super-normalni stimulans. Pornografija je za seks ono što je heroin za mak. Toliko je intenzivna, toliko brza, toliko savršena, da pravi život ne može da se takmiči. Kada posle 5 godina gledanja hardcore scena odeš u krevet sa svojom devojkom:
- Ona ima strije.
- Svetlo nije savršeno.
- Ne menja pozu na svakih 15 sekundi. Tvoj mozak, navikao na digitalni kokain, kaže: „Ovo je dosadno. Neće da se digne.“ To se zove PIED (Porn-Induced Erectile Dysfunction). Epidemija među momcima od 20-30 godina.
Kuličev efekat (The Coolidge Effect)
Zašto ne možeš da gledaš isti klip 10 puta? Zašto stalno otvaraš nove tabove? Zbog Kuličevog efekta. Biologija nas tera da tražimo novitet. Dopamin ne skače na „dobro“, on skače na „novo“. Pornografija zloupotrebljava ovaj mehanizam. Ti si kao pacov u laboratoriji koji pritiska dugme za dopamin dok ne crkne od gladi. Zato ti treba sve ekstremniji sadržaj. Ono što te je ložilo pre 5 godina, sad ti je blago. Tvoj prag tolerancije raste. Postaješ otupeli zombi.
Ubica ambicije: Napoleon Hil je bio u pravu
U knjizi „Misli i obogati se“, Napoleon Hil posvećuje celo poglavlje Seksualnoj transmutaciji. On tvrdi da je seksualna želja zapravo želja za izražavanjem. Ako tu energiju ne raspeš kroz masturbaciju na piksele, ona se akumulira. Ona postaje pritisak. Taj pritisak te tera da:
- Priđeš devojci uživo (jer si gladan).
- Radiš više na poslu (da bi stekao status).
- Treniraš jače.
Muškarac koji ne gleda porniće ima oči lovca. On je prisutan. On skenira okolinu. Muškarac koji gleda porniće ima „mrtav pogled“. On je već zadovoljen. Njemu ne treba ništa. On je bezopasan.
Kako se skida sa digitalne droge?
Nije lako. To je zavisnost jača od cigareta. Ali nagrada je tvoj život nazad.
- Svesnost nije dovoljna, treba ti blokada: Instaliraj blokatore na telefonu i kompjuteru. Otežaj sebi pristup. Ako moraš da ukucaš šifru da bi pristupio sajtu, taj sekund pauze ti daje šansu da se predomisliš.
- 90 dana „Reboot“: Nauci je potrebno oko 3 meseca da resetuje dopaminske receptore. Prihvati izazov. 90 dana bez piksela. Prve dve nedelje će biti pakao. Bićeš nervozan, depresivan. To je apstinencijalna kriza. Znači da se lečiš.
- Ne broji dane, učini da dani vrede: Ako samo sediš i misliš „ne smem da gledam“, poludećeš. Moraš tu energiju negde da usmeriš. Kad te uhvati želja – uradi 50 sklekova. Izađi napolje. Tuširaj se hladnom vodom. Pretvori seksualnu frustraciju u fizičku akciju.
Šta te čeka na drugoj strani?
- Glas: Postaje dublji.
- Oči: Postaju bistrije. Kontakt očima postaje lak.
- Žene: Odjednom, „obična“ devojka u supermarketu ti izgleda prelepo. Osećaš miris, primećuješ osmeh. Vraća ti se normalan libido.
- Samopouzdanje: Znaš da ne kriješ mračnu tajnu. Nemaš čega da se stidiš.
Iz ugla urednika
Piše: S.R.
Znam momka, programer, genije. Zarađivao je brdo para, ali je bio sam. Nije imao devojku 5 godina. Bio je anksiozan, nije smeo da naruči kafu, a da ne pocrveni. Mislio je da je ružan. Mislio je da je socijalno retardiran.
Jedne večeri smo se napili i priznao mi je: „Brate, ja gledam sranja na netu 3 sata dnevno. Ne mogu da zaspim bez toga.“ Rekao sam mu: „Ti ne tražiš ženu. Ti imaš harem u laptopu. Zašto bi se tvoj mozak cimao da priđe devojci i rizikuje odbijanje, kad ima siguran fiks kod kuće?“
Odlučio je da prekine. Posle mesec dana, rekao je da se oseća kao da je izašao iz magle. Posle tri meseca, prišao je koleginici. Nije bilo savršeno, mucao je, ali je prišao. Sad su u braku. Imaju dete. Nije postao Bred Pit. Samo je prestao da bude zombi. Zatvori taj tab. Život te čeka napolju.
