Ako ukucaš „muškost“ u Google, verovatno će izaći slika Ernesta Hemingveja. Seda brada. Džemper od debele vune. U rukama dvocevka ili ogromna riba. Pogled koji kaže: „Video sam stvari koje ne bi preživeo ni u video igrici.“
Život mu je bio akcioni film. Preživeo je antraks, malariju, rak kože, upalu pluća, dizenteriju, dva pada aviona u dva dana (u Africi), saobraćajne nesreće i gelere u nogama iz Prvog svetskog rata. Bio je bokser, lovac na krupnu divljač, ratni reporter, špijun (navodno) i Nobelovac. Živeo je na Kubi, pio rum, pecao marline i tukao se po kafanama.
Svi želimo da budemo Hemingvej. Ili bar onaj deo sa Instagrama. Ali niko ne želi da bude onaj Hemingvej koji u 61. godini, u svojoj kući u Ajdahu, stavlja svoju omiljenu dvocevku u usta i povlači obarač.
Zašto? Kako je čovek koji je napisao rečenicu „Čovek može biti uništen, ali ne i pobeđen“, na kraju pobeđen od strane sopstvene ruke?
Mit o „Hemingvej Kodu“: Gracioznost pod pritiskom
Hemingvej je izmislio moderan koncept muškosti. Njegovi heroji ne kukaju. Oni trpe bol. Oni piju da ne bi osećali, i bore se čak i kad znaju da će izgubiti (kao starac Santjago protiv ajkula). On je to zvao „Grace under pressure“ (Gracioznost pod pritiskom).
Ali problem sa „Hemingvej kodom“ je što je neodrživ. Ne možeš biti stena ceo život. Hemingvej je mrzeo slabost. Mrzeo je svog oca jer je izvršio samoubistvo (nazivao ga je kukavicom), a na kraju je uradio istu stvar. To je prokletstvo potiskivanja. Ako emocije ne izađu kroz reči ili suze, izaći će kroz bolest ili metak.
Alkohol: Gorivo i otrov
Nije tajna da je Papa pio. Mnogo. Počinjao je dan sa „Bloody Mary“ ili ledenim šampanjcem. Završavao ga je viskijem. On je rekao čuvenu rečenicu: „Pijem da bi mi drugi ljudi bili zanimljiviji.“
Ali to je bila laž. Nije pio zbog zabave. Pio je da ućutka demone. Preživeo je strahote Prvog svetskog rata kao klinac od 18 godina (skupljao je delove tela posle eksplozija u Italiji). Video je užas Španskog građanskog rata. Imao je neliečeni PTSP (Posttraumatski stresni poremećaj). U to vreme, terapija nije postojala. Postojao je alkohol. Alkohol je bio njegova anestezija. Ali kao svaka anestezija, vremenom prestaje da deluje, a ti moraš da povećavaš dozu dok te ne ubije.
Pad Titana: Kad mozak izda
Pred kraj života, Hemingvej više nije bio onaj „medved“ od čoveka. Bio je paranoičan. Mislio je da ga FBI prati (ispostavilo se da su ga stvarno pratili, ali to je druga priča). Više nije mogao da piše. Za čoveka kome je pisanje bilo svrha postojanja, to je bila smrt pre smrti.
Otišao je na kliniku „Mejo“. Tamo su ga lečili elektrošokovima. To mu je izbrisalo pamćenje. Izašao je kao ljuštura. Nije mogao da se seti svojih priča. Nije mogao da lovi. Telo ga je bolelo od starih povreda. Njegov identitet („Ja sam najjači pisac na svetu“) se raspao. A muškarac bez svrhe i identiteta ne želi da živi.
Lekcija: Nisi Hemingvej (i to je dobro)
Šta mi, obični smrtnici, možemo da naučimo iz ove tragedije?
- Akcija je lek: Hemingvej je bio u pravu za jednu stvar – život se živi u areni. Ne možeš biti pisac ako ne živiš. Ne možeš biti muškarac ako ne rizikuješ. Njegov stil – kratke, jasne rečenice („Iceberg Theory“) – nastao je iz njegovog života. Bez suvišnih ukrasa. Samo suština. Budi takav.
- Ali… Ranjivost nije slabost: Hemingvej je mislio da je traženje pomoći znak poraza. To ga je ubilo. Pravi muškarac zna kad da stisne zube, ali zna i kad da kaže: „Brate, nisam dobro. Treba mi pomoć.“ To nije kukavičluk. To je taktička inteligencija. Popraviš mašinu i ideš dalje.
- Nasleđe traume: Njegov otac se ubio. On se ubio. Njegova unuka (Margaux) se ubila. Trauma se prenosi generacijski ako se ne preseče. Ako imaš „mračne“ pretke, tvoj zadatak nije da ih kopiraš, već da prekineš lanac. Ti si taj koji menja scenario.
Zaključak: Čovek, ne Bog
Volite Hemingveja zbog njegovih knjiga. Volite ga zbog njegove strasti prema životu, moru, ženama i borbi. Ali nemojte idealizovati njegov bol. Biti pijanac nije kul. Biti emotivno nedostupan nije „alfa“. To je samo tužno.
Njegova najbolja rečenica, ona koju treba da urežeš u pamćenje, nije o piću ili ratu. Ona je iz „Starca i mora“: „Sada nije vreme da misliš na ono što nemaš. Misli na to šta možeš da učiniš sa onim što imaš.“ Uradi to. I ostavi pušku na zidu.
Iz ugla urednika
Piše: S.R.
Kao klinac u Nišu, pročitao sam „Starac i more“ jer je bila lektira. Bilo mi je dosadno. Neki deda peca ribu 100 strana. Onda sam je pročitao ponovo sa 30 godina, posle jednog velikog životnog poraza (propao biznis). Plakao sam kao kiša.
Odjednom sam razumeo. Nije priča o ribi. Priča je o tome da daš sve od sebe, da uhvatiš svoj san, da se boriš sa ajkulama (problemima) koje ti kidaju taj san parče po parče, i da na kraju stigneš u luku samo sa kosturom. Drugi vide samo kosti i misle da si izgubio. Ali ti znaš. Ti znaš da si pobedio ribu. Ispunjena misija je nagrada, a ne trofej koji doneseš kući.
Hemingvej me je naučio da se borim. Ali njegova smrt me je naučila da moram da čuvam glavu. Jer ako izgubim glavu, sve pobede ne vrede ništa. Čitaj Papu. Ali živi duže od njega.
