Svi znamo mit. Nikola Tesla, srpski sin, prometej 20. veka, čovek koji je ukrotio Nijagaru i osvetlio planetu. Genije koji je bio previše dobar za ovaj pokvareni svet. I svi znamo kraj te priče. Hotelska soba 3327 u Njujorku. Januar 1943. Čovek od 86 godina umire sam, bez prebijene pare, okružen golubovima koje je voleo više nego ljude.
Mi volimo tu priču jer je romantična. Volimo ulogu žrtve. „Svet ga nije razumeo.“ „Edison ga je pokrao.“ Ali ako skinemo ružičaste naočare nacionalnog ponosa i pogledamo hladne činjenice, videćemo nešto drugo. Ne samo genija, već i poslovnu katastrofu.
Tesla nije bio žrtva okolnosti. Bio je žrtva sopstvenih izbora i nedostatka ulične inteligencije (Street Smarts). Ovo nije tekst koji blati Teslu. Ovo je tekst koji analizira njegove greške da ih ti ne bi ponovio. Jer, budimo iskreni – šta ti vredi da si najpametniji u sobi, ako si najsiromašniji?
Greška br. 1: „Plemenitost“ u biznisu je samoubistvo
Najveća tragedija Teslinog života desila se u jednoj sekundi. Džordž Vestinghaus, biznismen koji je finansirao Teslinu naizmeničnu struju, došao je kod njega i rekao da firma propada zbog ogromnih tantijema koje mora da plaća Tesli po ugovoru (2.5 dolara po svakoj konjskoj snazi prodate struje).
Taj ugovor je vredeo milijarde. Bukvalno. Da ga je zadržao, Tesla bi postao prvi svetski milijarder, bogatiji od Rokfelera i J.P. Morgana zajedno. Imao bi resurse da finansira svaki svoj ludi san, od bežičnog prenosa energije do kominikacije sa Marsom.
Šta je Tesla uradio? Pocepao je ugovor. Rekao je: „Gospodine Vestinghaus, vi ste bili moj prijatelj kad niko drugi nije. Pocepaću ugovor da biste spasili firmu.“
Zvuči herojski? Ne. Zvuči neodgovorno. To je klasičan „Balkanski inat“ i emotivno odlučivanje. U biznisu nema prijateljstva na taj način. Postoje interesi. Tim potezom Tesla nije spasio samo firmu, već je razoružao sebe. Ostao je bez kapitala. Postao je zavisnik od investitora koji su ga kasnije gazili. Lekcija: Nikada, ali nikada ne mešaj emocije i ugovore. Tvoja finansijska moć je jedini štít koji imaš. Ako ga baciš, svet će te pojesti.
Greška br. 2: Bio je „Product Guy“ u svetu prodavaca
Tesla je verovao u zabludu u koju veruje većina inženjera i majstora: „Ako napravim najbolji proizvod, ljudi će sami doći.“ Neće.
Tomas Edison nije bio bolji inženjer od Tesle. Bio je, realno, prosečan pronalazač koji je zapošljavao pametnije od sebe. Ali Edison je bio genije prodaje. Edison je razumeo PR. Edison je znao kako da ocrni konkurenciju (ubijanje slonova strujom da bi dokazao da je Teslina struja „opasna“). Edison je znao da patentira, da tuži, da naplati.
Tesla je hteo da reši tajne univerzuma. Edison je hteo da proda sijalicu svakom domaćinstvu u Americi. Rezultat? Edison je umro bogat i moćan, osnivač General Electric-a. Tesla je umro čekajući da mu neko plati račun za hotel.
Lekcija: Nije dovoljno da budeš kompetentan. Moraš znati da PRODAŠ svoju kompetenciju. Ako ti ne znaš da vrednuješ svoj rad, neko drugi (šef, klijent, Edison) će se obogatiti na njemu, a tebi će dati mrvice.
Greška br. 3: Izolacija i nedostatak „Plemena“
Tesla je bio vuk samotnjak. Radio je sam, jeo je sam, živeo je sam. Nije gradio savezništva. Nije imao „Bratstvo“. Kada je J.P. Morgan povukao finansiranje za Vardenklif toranj (jer je shvatio da ne može da stavi „brojilo“ na bežičnu struju), Tesla nije imao koga da pozove. Nije imao mrežu. Nije imao podršku.
Svetom upravljaju klanovi, bordovi, partnerstva. Usamljeni jahači budu upucani prvi. Tesla je mislio da je intelektualna superiornost dovoljna zaštita. Nije shvatio da je prosečan tim uvek jači od usamljenog genija.
Lekcija: Tvoja mreža je tvoja vrednost (Network is Net Worth). Ne zatvaraj se u „laboratoriju“. Idi na ručkove, pravi kontakte, gradi odnose dok ti ne trebaju. Kad ti zatrebaju, biće kasno.
Greška br. 4: Opsesija savršenstvom (Analysis Paralysis)
Tesla je imao briljantne ideje koje nikad nije završio jer je težio savršenstvu. Markoni je uzeo Tesline patente za radio, sklopio nešto što radi „dovoljno dobro“, poslao signal preko okeana i dobio Nobelovu nagradu. Tesla je vikao: „Ali on koristi mojih 17 patenata!“ Nikoga nije bilo briga. Markoni je isporučio rezultat. Tesla je imao nacrte.
Lekcija: Uradi to. Izbaci nesavršen proizvod. Pokreni nesavršen biznis. Perfekcionizam je često samo fensi reč za strah.
Balkanski trag: Zašto se identifikujemo s njim?
Mi na Balkanu volimo Teslu ne samo zbog struje, već zato što je arhetip naše sudbine. Pametni, talentovani, ali naivni. Ginemo za ideale, dok pragmatični Zapadnjaci uzimaju profit. Ponosimo se time što smo „duševni“ i što „nisu pare sve“, dok živimo na kredit.
Vreme je da odrastemo. Vreme je da prestanemo da romantizujemo siromaštvo i neuspeh. Možeš da se diviš Teslinom umu, a da istovremeno učiš na njegovim životnim greškama. Ne budi Tesla u biznisu. Budi Tesla u inovaciji, ali Edison u bankovnom računu.
Iz ugla urednika
Piše: S.R.
Imam prijatelja, zvaćemo ga Miloš. Miloš je genije za drvo. Napravi sto od orahovine da ti pamet stane. Svaki spoj savršen, lakirano kao staklo. Umetnost. Ali Miloš jedva krpi kraj s krajem. Zašto? Zato što Milošu „neprijatno“ da traži pare. Kaže cenu koja jedva pokrije materijal. Kad ga neko zavrne za pare, on ćuti i „neće da se ganja“. Ne reklamira se jer „dobra roba se sama prodaje“ (najveća laž ikada).
S druge strane, znam lika koji uvozi ivericu iz Kine, sklapa kuhinje koje se raspadnu posle 3 godine, i vozi novi Mercedes. Da li je to pošteno? Nije. Da li je to realnost? Jeste.
Kad god Milošu kažem da digne cene ili da napravi Instagram, on odmahne rukom: „Ma pusti, nisam ti ja za to, važno je da ja mirno spavam.“ Ali ne spava mirno. Znam da ne spava. Vidim ga kako se znoji kad stignu računi za struju.
Nemoj da budeš Miloš. I, uz dužno poštovanje prema svecu nauke, nemoj da budeš Tesla kad izađeš iz laboratorije. Naplati svoje znanje. Zaštiti svoj interes. Jer golubovi te neće nahraniti kad ostariš.
