Postoji trenutak u životu svakog muškarca kada shvati da farmerke i duks više „ne rade posao“. Možda je u pitanju važan sastanak, svadba najboljeg druga ili jednostavno želja da te ljudi shvate ozbiljno pre nego što progovoriš. I onda odeš u tržni centar. Uđeš u radnju, prodavačica te napadne, ti probaš prvo što ti donese, platiš (previše), i izađeš.
Kada to obučeš, izgledaš kao dečak koji je krenuo na maturu 2004. godine. Rukavi su predugački. Ramena vise. Pantalone se nabiraju kao harmonika. Sako sija na suncu kao kesa za đubre jer je 100% poliester. Osećaš se kao prevarant.
To nije tvoja krivica. Niko nas nije naučio pravilima. Odelo nije samo odeća. Odelo je oklop. Kada je odelo dobro, ti se ne osećaš „sređeno“. Osećaš se moćno. Osećaš se kao da možeš da uđeš u bilo koju kancelariju i tražiš šta god hoćeš. Ali tanka je linija između izgleda „Milion dolara“ i izgleda „Konobar pripravnik“. Evo kako da ostaneš na pravoj strani te linije.
Pravilo broj 1: FIT je Bog (Brend je nebitan)
Zapamti ovo zauvek: Odelo od 200 evra koje ti stoji savršeno izgleda 10 puta skuplje od Hugo Boss odela od 1000 evra koje ti je veliko.
Većina muškaraca u Srbiji kupuje odela koja su im za broj ili dva prevelika. Zašto? Zato što mislimo da nam treba „komocija“. Greška. Odelo treba da prati liniju tela, a ne da visi sa nje.
- Ramena: Ovo je ključ. Šav na ramenu sakoa mora da se završi tačno tamo gde se završava tvoje rame. Ako prelazi ivicu, izgledaš pogrbljeno. Ako je preusko, izgledaš kao kobasica. Ramena se (kod krojača) najteže prepravljaju. Ako ramena ne valjaju u radnji, ne kupuj.
- Rukavi: Rukav sakoa treba da otkriva 1-2 cm manžetne košulje. Ako ti rukav pokriva zglob palca, sako ti je velik.
- Pantalone: Ne smeju da se „gužvaju“ na cipeli. Treba samo blago da dodiruju pertle (Half break ili No break).
Materijal: Beži od plastike
Pogledaj etiketu. Ako piše „Poliester“, baci ga i beži. Poliester je plastika. U njemu koža ne diše. Znojićeš se posle 5 minuta, a odelo će posle dva meseca početi da se sija na laktovima i dupetu.
Traži magičnu reč: VUNA (Wool). Ne mora da bude kašmir. Obična 100% vuna (ili mešavina sa minimum 80% vune) je standard. Vuna diše. Vuna pada lepše. Vuna traje godinama. Da, skuplje je. Ali „jeftino“ poliestersko odelo ćeš kupovati svake godine. Vuneno traje deceniju.
Boja: Zašto NE crno?
Kada muškarci kupuju prvo odelo, instinktivno hvataju crno. „To ide uz sve, je l’ da?“ Ne. Crno odelo je za dve prilike: Sahrane i „Black Tie“ svečanosti (smoking). U poslovnom svetu, crno odelo deluje previše strogo ili kao uniforma obezbeđenja.
Tvoje prvo odelo treba da bude Teget (Navy Blue) ili Tamno sivo (Charcoal). To su boje moći. Teget odelo možeš nositi na razgovor za posao, na svadbu, na dejt, pa čak i uz bele patike i majicu (ako znaš šta radiš). To je „švajcarski nož“ u tvom ormaru.
Tajno oružje: Krojač
Evo tajne koju znaju svi dobro obučeni muškarci: Niko ne izgleda savršeno u konfekcijskom odelu (Off the rack). Čak ni manekeni. Kada kupiš odelo u radnji, tvoj sledeći korak nije kuća, nego krojačka radnja. Odelo u radnji je pravljeno za „prosečnog“ čoveka koji ne postoji. Ti imaš jednu ruku dužu, jedno rame spuštenije, jače butine ili veći stomak.
Odvoji 20-30 evra za krojača. Neka ti skrati rukave. Neka ti suzi struk (tapering) da ne izgledaš kao kocka. Neka ti skrati pantalone. Tih 30 evra pretvara konfekciju u Bespoke (krojeno po meri) izgled.
Detalji koji te odaju
- Dugmad: Na sakou sa dva dugmeta, NIKAD ne kopčaj donje dugme. Nikad. To je pravilo koje se ne krši. Gornje se kopča kad stojiš, otkopčava kad sediš.
- Potkošulja: Ako nosiš belu košulju, ne nosi belu majicu ispod, vidi se rub. Nosi sivu majicu ili, najbolje, ništa (ako ti materijal košulje dozvoljava).
- Kaiš i cipele: Moraju da se slažu. Crne cipele = crni kaiš. Braon cipele = braon kaiš. Ne mora da bude ista nijansa u mikron, ali ne mešaj boje.
Gde kupiti u Srbiji? (Realnost budžeta)
Ako imaš budžet: Suitsupply (nema ih kod nas, ali vredi puta), Mona, Martini Vesto (ok odnos cene i kvaliteta). Ako si na budžetu: Zara ili H&M (ali samo „Premium“ linije sa vunom, pazi na etiketu!), pa pravac kod krojača. Polovno: Second Hand radnje i KupujemProdajem. Možeš naći Hugo Boss ili italijanska odela za 50 evra. Odneseš na hemijsko i kod krojača – i za 100 evra izgledaš kao milioner.
Iz ugla urednika
Piše: S.R.
Moje prvo odelo je bilo katastrofa. Kupio sam ga za maturu na nekoj pijaci. Bilo je sivo, sjajno i dva broja veće. Izgledao sam kao da sam ga ukrao od dede. Godinama sam mrzeo odela. Mislio sam da su neudobna, da me guše. Onda sam, sa 30 godina, morao da kupim odelo za kumstvo. Ovaj put sam poslušao savet starijeg kolege. Kupio sam teget vuneno odelo, prosečne cene. Ali sam ga odneo kod starog krojača u Balkanskoj ulici. Čiča me je premerio, promrljao nešto sebi u bradu, i rekao: „Dođi u petak.“
Kad sam ga obukao u petak… Pogledao sam se u ogledalo i ispravio leđa. Nisam se osećao „utegnuto“. Osećao sam se kao najbolja verzija sebe. Na toj svadbi sam dobio više komplimenata nego za ceo prethodni život. Čak me je i jedna devojka (sadašnja žena, ali to je druga priča) pitala: „Gde radiš? Izgledaš ozbiljno.“ A ja sam bio običan copywriter.
Odelo je alat. Kad ga obučeš, menjaš psihologiju. Ljudi ti se sklanjaju s puta. Konobari te brže usluže. Žene te gledaju duže. Ne moraš da ga nosiš svaki dan. Ali moraš da imaš bar jedno u ormaru koje je spremno za bitku.
