Scena je klasična. Subota veče. Ti pereš sudove. Lupaš tanjirima malo jače nego što treba. Uzdišeš glasno. Žena sedi u dnevnoj sobi, gleda telefon ili seriju. Pita te: „Ljubavi, je l’ sve okej?“ Ti procediš kroz zube: „Sve je super.“ (Laž broj 1).
U tvojoj glavi se odvija monolog dostojan Šekspirove tragedije: „Ja ovde rintam, ceo dan sam sređivao garažu, sad perem sudove, a ona ne može ni da ustane? Posle svega što sam uradio za nju ove nedelje? Ako misli da će večeras biti nečega u krevetu, vara se. Ili još gore – ja želim da bude nečega, ali pošto ona ne vidi moju žrtvu, sad sam uvređen.“
Čestitam. Upravo si postao žrtva sopstvenog Skrivenog ugovora (Covert Contract). Ovo je tihi ubica odnosa. To je onaj osećaj ogorčenosti koji se skuplja u stomaku godinama, dok jednog dana ne eksplodiraš zbog „sitnice“ (poput nezatvorene paste za zube) i napraviš haos koji niko ne razume.
Šta je zapravo Skriveni ugovor?
Termin je popularizovao dr Robert Glover. Definicija je brutalno jednostavna. Skriveni ugovor glasi: „Ja ću uraditi X za tebe, a zauzvrat očekujem da ti uradiš Y za mene.“
Zvuči fer? Problem je u jednoj „sitnici“: Ti nikada nisi naglas rekao šta je Y, niti je druga strana pristala na to.
U tvojoj glavi: „Ako je saslušam dok priča o problemima na poslu sat vremena (X), ona treba da inicira seks večeras (Y).“ U realnosti: Ona misli da si je slušao jer je voliš. Ode da spava jer je umorna. Ti ostaješ budan, besan, osećajući se iskorišćeno.
U tvojoj glavi: „Ako ostanem prekovremeno i ne tražim povišicu da ne pravim problem (X), šef će me sigurno nagraditi bonusom na kraju godine (Y).“ U realnosti: Šef misli da voliš svoj posao ili da si spor, pa moraš da ostaješ duže. Bonus dobija onaj ko ga je tražio.
Zašto to radimo? (Kukavičluk maskiran u vrlinu)
Skriveni ugovori su alat muškaraca koji se plaše direktne komunikacije. Plašimo se da kažemo: „Želim seks“, „Želim povišicu“, „Želim da ti opereš sudove dok ja odmaram“. Plašimo se odbijanja. Plašimo se da ćemo zvučati sebično.
Zato biramo „sigurniji“ put. Put manipulacije. Mislimo: „Biću toliko dobar, toliko savršen, toliko uslužan, da će oni MORATI da mi vrate istom merom.“ Kada se to ne desi (jer ljudi ne čitaju misli), mi ne preuzimamo odgovornost za to što nismo tražili. Mi krivimo njih što nisu „pogodili“.
Postajemo Resentimeni. To je stanje hronične, tihe ogorčenosti. Muškarac koji živi po skrivenim ugovorima je tempirana bomba. On hoda kroz život sa tefterom u glavi u koji upisuje „dugove“ drugih ljudi. „Ja sam njoj… A ona meni…“ Taj tefter je tvoj zatvor.
Tri smrtonosna oblika Skrivenih ugovora
- „Ako ja ne pravim probleme tebi, ti ne smeš da praviš probleme meni.“ Misliš da ako si miran, nikad ne vičeš i ne prigovaraš, žena nikad ne sme da se naljuti na tebe. Kad se ona naljuti (jer je živo biće, a ne robot), ti si šokiran. „Posle svega što sam prećutao, ti meni ovako?!“
- „Ako uradim sve kako treba, imaću lagodan život.“ Ovo je ugovor sa Univerzumom/Bogom/Sistemom. Misliš da ako pratiš pravila, život mora da bude fer. Kad dobiješ otkaz ili se razboliš, padaš u depresiju jer „Nije fer, bio sam dobar dečko“. Vesti: Život nije fer.
- „Moji signali su jasni.“ Nisu. Tvoje uzdisanje nije jasan signal. Tvoje „značajno gledanje“ nije jasan signal. Tvoje pranje sudova nije predigra. To je samo pranje sudova.
Kako pocepati ugovor i osloboditi se?
Lek je bolan, ali jednostavan. Zove se Radikalna Transparentnost.
Korak 1: Osvesti svoja očekivanja Sledeći put kad osetiš bes ili uvređenost, stani. Zapitaj se: „Šta sam ja očekivao da se desi, a nije se desilo?“ Da li si to izgovorio naglas? Ako nisi, nemaš pravo da budeš ljut. Tačka.
Korak 2: Traži ono što želiš (pre nego što daš) Umesto da pereš sudove i nadaš se nagradi, reci: „Ljubavi, ja ću oprati sudove, ali sam mrtav umoran. Da li možemo posle da legnemo i da me izmasiraš 10 minuta?“ Ona može da kaže „Da“ ili „Ne“. Ako kaže „Da“, imate Javni ugovor. Poštena trgovina. Ako kaže „Ne“, ti odlučuješ da li ćeš i dalje prati sudove (zato što si uredan čovek) ili ćeš ih ostaviti za sutra. Nema ljutnje. Nema manipulacije.
Korak 3: Pusti ishod (Detachment) Daj zato što želiš da daš, a ne da bi dobio. Ako kupiš ženi cveće, uradi to zato što voliš da je vidiš nasmejanu. Ne zato da bi „kupio mir“ za vikend. Ako ostaješ na poslu duže, uradi to jer želiš da naučiš posao ili završiš projekat zbog sebe. Ako to radiš samo da bi te šef voleo, a ne kažeš mu to – ti si volonter, ne profesionalac.
Oslobođenje
Onog trenutka kad prestaneš da očekuješ da ti ljudi čitaju misli, skidaš ogroman teret sa leđa. Više nisi žrtva nezahvalne žene ili lošeg šefa. Postaješ čovek koji zna šta hoće, kaže šta hoće i pregovara za ono što hoće.
Ljudi možda neće uvek reći „Da“ na tvoje zahteve. Ali će te poštovati jer si direktan. A žena? Veruj mi, ništa nije manje seksi od muškarca koji se duri u ćošku jer „ona nije shvatila“. I ništa nije privlačnije od muškarca koji dođe i kaže: „Ovo mi treba. Da li si za?“
Pocepaj tefter. Niko ti ništa ne duguje. Sve što želiš, moraš da ispregovaraš.
Iz ugla urednika
Piše: S.R.
Priznajem. Bio sam „kralj uzdisanja“. Godinama sam mislio da je moja supruga telepata. Dolazio sam kući s posla isceđen, bacao se na sređivanje kuće, popravljao stvari koje nije ni primetila da su pokvarene, i čekao… čekao da kaže: „Bože, ti si heroj, evo ti pivo i daljinski, ja preuzimam sve.“
To se, naravno, nikad nije desilo. Ona bi rekla: „Super što si popravio roletnu, nego, jesi bacio smeće?“ U meni je ključalo. „Nezahvalna… Ne vidi me… Ja sam žrtva…“
Jedne večeri sam pukao. Izvikao sam se zbog neke gluposti. Gledala me je bledo. „O čemu ti pričaš? Mislila sam da voliš da popravljaš po kući?“
Tad me je pogodilo. Ona nije zla. Ona samo ne živi u mojoj glavi. Promenio sam taktiku. Sledeći vikend sam rekao: „Slušaj, planiram da sredim podrum danas. To će trajati 4 sata. Biću prljav i umoran. Zauzvrat, voleo bih da ti spremiš onaj ručak koji volim i da me ne diraš dok gledam utakmicu popodne. Je l’ to okej?“
Nasmejala se. „Dogovoreno. Pošteno.“ Sredio sam podrum. Dobio sam ručak. Gledao sam utakmicu bez griže savesti. Nije bilo drame. Nije bilo besa. Samo čist, jasan dogovor. Život je postao mnogo, mnogo lakši kad sam počeo da pričam ustima, a ne uzdasima.
